Lokalne navike u Crnoj Gori

Dojč je podgorički naziv za produženi espreso s mlekom. U prilogu TV Vijesti ugostitelj Željko Kontić opisuje kafu koja se duže ispija. Pisac Balša Brković u istom prilogu, u priči o nastanku naziva, pominje prijatelje koji dolaze i razgovaraju, a zatim i druge goste koji traže istu kafu.

U toj priči porudžbina postaje zajednička navika društva koje se već okuplja za razgovor. Poziv na dojč zato možete razumeti kao predlog da sednete i razgovarate, bez pretpostavke da jedna šolja određuje koliko ćete ostati.

Udružena seoska domaćinstva Crne Gore pozivaju zainteresovane goste da učestvuju u poslovima poput skupljanja sena, berbe voća i pripreme zimnice. Druženje tada može nastati kroz posao koji radite zajedno. Udruženje u svom opisu odgovornog putovanja naglašava da poljoprivredni poslovi zavise od vremena i da porodica mora da ih završi kada je potrebno.

Konkretan primer daje Domaćinstvo Božović kod Berana. Njegov objavljeni kalendar za jun i jul navodi pripremu sena za zimu, od košenja i sušenja do baliranja i prevoza u skladište. Od decembra do marta opisuje pokazivanje pletenja vunenih čarapa, kapa, rukavica i šalova.

Pri dogovoru recite želite li da posmatrate, učite ili pomažete, pa pitajte šta je moguće tokom vaše posete i šta ulazi u ponudu.

Moba je okupljanje radi pomoći u većem poslu. Nacionalna turistička organizacija opisuje kako susedi dolaze na jedno imanje da pomognu u gradnji kuće, košenju, spremanju sena ili berbi. U takvom okupljanju postoje i zadaci oko hrane i osveženja za ljude koji rade. Društveni deo i završavanje posla pripadaju istom događaju.

Isti opis navodi da je moba danas ređa i da se povremeno održava u nekim selima. Zbog toga je ne treba očekivati kao redovan program svakog seoskog boravka. Ako vam domaćin pomene mobu, pitajte koji posao je u pitanju i da li vas poziva da učestvujete. Učešće gosta u dogovorenoj turističkoj aktivnosti i pomoć susedima u mobi imaju različit povod, čak i kada je posao sličan.

Na peraškoj Fašinadi donošenje kamenja na ostrvo Gospa od Škrpjela deo je obredne uloge ljudi u barkama. Opština Kotor opisuje okićene barke koje obilaze ostrvo i izbacuju kamenje uz njegovu obalu. Povorka se tradicionalno održava 22. jula, u spomen na dan kada je, prema predanju, na hridi pronađena Bogorodičina slika.

U opisu Nacionalne turističke organizacije barke su povezane i kreću u vreme zalaska sunca. NTO među učesnicima u barkama navodi verske predstavnike, muške naslednike poznatih pomoraca i ugledne Peraštane, dok ih žene pozdravljaju sa obale.

Za posmatranje povorke proverite najavu organizatora za godinu u kojoj dolazite, naročito mesto okupljanja i pristup obali. Opis običaja pokazuje ko ima obrednu ulogu, ali ne potvrđuje mogućnost da se posetilac ukrca u barku.