Podgorica za 3 dana: grad, Duklja i Skadarsko jezero

Sahat kula na Trgu Bećir-bega Osmanagića jedan je od prepoznatljivih ostataka osmanske Podgorice. Oko nje su sokaci Stare Varoši, sa kućama, kapijama i dvorištima koji daju drugačiju predstavu o starijem gradu od današnjih širokih ulica. Kula se razgleda spolja, a najveći deo jutarnje posete ostaje za šetnju susednim ulicama.

Prema Sastavcima nastavite ulicama Keše Đurovića i Spasa Nikolića. Od kule do prilaza ušću ima približno 600 metara, odnosno 10-15 minuta hoda. Mali kameni most prelazi Ribnicu neposredno pre njenog ulaska u znatno širu Moraču. Sa stepenastog prilaza vidi se kako se usko rečno korito otvara prema velikoj reci.

Do mosta se silazi stepenicama, što otežava prilaz sa dečjim kolicima i osobama koje teško hodaju.

Od ušća se vraćate na nivo gradskih ulica, pa Njegoševom stižete do Bokeške. Prilaz je dug približno 550 metara i traje 10-15 minuta. Između jutarnjeg obilaska i popodnevnog odlaska na Goricu ostaje duži predah u centru, sa ručkom oko 14 časova. Leti taj razmak omogućava da najtopliji deo dana provedete u zatvorenom, pre nove šetnje.

Podgorički popeci tradicionalno se pripremaju od telećeg mesa punjenog sirom, pršutom i skorupom, pa pohuju i prže. To je zasitan lokalni obrok. Izbor mesta za ručak pogledajte u vodiču kroz restorane i kafiće u Podgorici.

Popodnevni deo počinje u Njegoševom parku, uz spomenik Petru II Petroviću Njegošu. Obalom se stiže do pešačkog Moskovskog mosta, odakle se Milenijum vidi sa strane: pilon i njegove sajle izdvajaju se iznad Morače. Do Gorice zatim nastavite gradskim ulicama pored stadiona. Staza neposredno uz vodu ne vodi celim putem do brda.

Crkva Svetog Đorđa je kod glavnog ulaza u park-šumu. Mala kamena crkva i staro groblje daju početku uspona drugačiji izgled od novih gradskih ulica. Odatle je do Spomenika partizanu-borcu približno 550 metara uzbrdo, kroz šumu. Pred mauzolejem od belog kamena stoje dve skulpture boraca, a prilaz memorijalu čine stepenice i popločana staza.

Povratak vodi istim putem do crkve, pa pored stadiona do Trga nezavisnosti. Gorica ostaje za kasnije popodne zbog letnje vrućine.

Duklja je oko četiri kilometra severno od centra Podgorice, na platou između Morače, Zete i Širalije. Za dolazak automobilom ili taksijem računajte 15-20 minuta, sa prilazom lokalitetu. U rimski grad ulazi se među ostatke zidova i stubova, gde se prepoznaje nekadašnji raspored velikih javnih građevina.

Uz glavnu ulicu bili su forum sa bazilikom, hramovi i terme. Njihovi temelji i kameni fragmenti pokazuju koliko se prostor razlikovao od okolnog današnjeg naselja: ovde su se odvijali gradski poslovi, trgovina i javni život. Ostaci ranohrišćanskih građevina na istočnoj strani svedoče o kasnijem razdoblju Duklje, kada je grad bio i episkopsko središte.

Obilazak Duklje je na otvorenom platou, pa je za topliji deo godine predviđen jutarnji termin.

Arheološko odeljenje Muzeja grada je u Ulici Marka Miljanova 4. Između povratka sa Duklje i prilaza muzeju potrebno je približno 25-35 minuta. Posle ruševina na Duklji ovde se razgledaju mnogo manji predmeti: keramičke i staklene posude, nakit, oruđe i novac iz njenih nekropola.

Nalazi pokazuju i veze sa udaljenim oblastima Rimskog carstva, od Italije i Grčke do severne Afrike. Zbirka obuhvata predmete od srednjeg paleolita do srednjeg veka, pa se razvoj ovog prostora može pratiti i pre i posle rimskog grada. Za razgledanje odeljenja računajte 45-75 minuta.

Arheološko odeljenje radi od utorka do subote 10-18, nedeljom 10-14. Ponedeljkom je zatvoreno. Zbog toga ovaj dan boravka treba rasporediti na utorak-nedelju.

Muzej je u centru, pa posle razgledanja ostaje vremena za ručak i odmor pre odlaska preko Morače do Hrama. Ručak se uklapa između 13:30 i 14:30, a poseta Hramu ostaje za popodne. Izbor lokala u tom delu grada pogledajte u podgoričkom vodiču za restorane.

Saborni hram Hristovog Vaskrsenja izdvaja se kupolom i visokim kamenim kulama. Na donjem delu fasade veliki blokovi ostaju grubo obrađeni, dok prema vrhu kamen postaje finiji.

Unutrašnjost je oslikana od zidova do kupole, sa freskama na zlatnoj osnovi. Živopis se nastavlja i u kripti.

Od muzeja nastavite do Hrama peške preko Morače, za približno 30-35 minuta.

Do Virpazara se iz Podgorice vozi putem uz Vranjinu i severnu obalu jezera. Za vožnju, parkiranje i dolazak do centra mesta računajte 40-50 minuta u uobičajenim uslovima. Polazak iz Podgorice oko 10 časova ostavlja vreme za plovidbu u kasnijem jutarnjem terminu.

Prijava za dvosatnu plovidbu Kingfishera je kod centralnog mosta u Virpazaru, 30 minuta pre dogovorenog polaska broda. Konkretan termin potrebno je rezervisati pre odlaska iz Podgorice, jer od njega zavise vreme ručka i povratka.

Brod prolazi uskim kanalima uz trsku, a zatim izlazi na otvoreno jezero, sa Vranjinom i planinama iznad vode. Dvosatna trasa iz Virpazara vodi pored kamenih ostataka Lesendra, pa prema rukavcima i ostrvima oko kojih se leti šire velika polja lokvanja. Blizina listova, trske i vrbovih šumaraka daje plovidbi sasvim drugačiji doživljaj od pogleda na jezero sa obale.

Severna močvarna obala je važno stanište ptica. Uz vodenu vegetaciju mogu se videti čaplje i kormorani. Panoramska plovidba ipak ne garantuje susret sa određenom vrstom. U ovaj dan ulazi dvosatna povratna tura do Virpazara, dok su duža krstarenja do manastira zasebni programi.

U objavljenoj ponudi navedene Kingfisherove ture ulaznica za nacionalni park uključena je u cenu. Kod drugog brodara pitajte da li se plaća posebno.

Kiša ili jak vetar mogu dovesti do promene broda, pomeranja termina ili otkazivanja plovidbe.

Posle plovidbe ručak u Virpazaru uklapa se oko 14 časova. Krap, lokalni naziv za šarana, i ukljeva pripadaju kuhinji Skadarskog jezera. Krap se priprema i dimljen ili pečen sa lukom i suvim voćem, dok se sitna ukljeva služi sveža ili dimljena i pržena. Ponuda zavisi od restorana i dostupnosti ribe.

Posle obroka i odmora ostaje 20-30 minuta za šetnju preko mostova u malom centru i uz kanal sa čamcima. Za povratak u Podgoricu računajte još približno 40-50 minuta vožnje.