Znamenitosti Ulcinja

Stari grad Ulcinj čine kamene kuće i uske, krivudave ulice unutar bedema na steni iznad mora. Dvospratnice i trospratnice zbijene su jedna uz drugu, pa se između njih prolazi kroz male trgove i prolaze. Pogled sa obale otkriva celu tvrđavu, dok se u njenim ulicama mogu razgledati pročelja i pojedinosti kuća.

Gornji plato sa citadelom razlikuje se od nižeg, naseljenog dela. Kula i muzejske zgrade okupljene su na gornjem prostoru, dok se niže nalaze kuće i nekadašnje palate koje danas služe i za smeštaj. Zato obilazak gradskih ulica i poseta muzeju nisu ista stvar: jedan pokazuje naseljeno jezgro, drugi građu sačuvanu u njegovim zgradama.

U Zavičajnom muzeju Ulcinja mogu se upoznati arheološki nalazi i etnografska građa ovog kraja. Kompleks je u gornjem delu Starog grada. Arheološka zbirka vezana je za nekadašnju crkvu-džamiju, a Kula Balšića je zasebna zgrada koja se koristi kao galerija.

Među predmetima koje izdvaja Turistička organizacija jesu antička kameja sa prikazom Atine pod kacigom i dve sekire iz bronzanog doba. Kameja je mali rezbareni predmet sa likom boginje, dok u lapidarijumu, zbirci kamenih spomenika i delova građevina, stoji i jonski kapitel. Zbirka tako obuhvata i predmete koji su se nosili ili koristili i delove nekadašnjih zgrada.

Vredi pogledati i same muzejske građevine. Crkva-džamija zadržala je tragove različitih verskih namena, dok se kamena Kula Balšića uzdiže pored nje na gornjem platou. Opis muzejske građe nije spisak svega što je trenutno izloženo: izbor predmeta i dostupnost galerije zavise od otvorenih prostorija i programa.

Pristan i Mala plaža su u gradskoj uvali pod Starim gradom. Peščano žalo pruža se ispred gradskih kuća, a mala luka je uz stenu i bedeme. Odavde se jasno vidi visina utvrđenog jezgra iznad vode, koju je teže sagledati dok hodate između njegovih kuća.

Pesak je veoma sitan i nastavlja se preko morskog dna u plićaku. Iza plaže su restorani i kafići, a kuće se od uvale penju uz padinu prema unutrašnjosti grada.

Džamija pomoraca stoji na Pristanu, neposredno uz gradsku uvalu. Njen minaret izdvaja se između okolnih zgrada i lako se prepoznaje sa obale. Ime čuva posvetu ulcinjskim pomorcima, po kojima je ranija bogomolja bila poznata.

Prvobitna džamija srušena je 1931. godine. Obnovljena zgrada ponovo je otvorena 1. juna 2012, pa današnje pročelje i minaret pripadaju toj obnovi. To je aktivna bogomolja, zbog čega se razgledanje spolja razlikuje od posete molitvenom prostoru.

Velika plaža pruža se između Port Milene i Bojane kao širok peščani pojas uz otvoreno more. Za razliku od Male plaže pod gradskim kućama, ovde je pogled otvoren duž obale i prema ravnom zaleđu.

Iza morske ivice nalaze se dine, niska peščana uzvišenja sa rastinjem prilagođenim sipkoj podlozi. Uz more preovlađuje golo žalo, dok u zaleđu pesak deli prostor sa skupinama primorskih biljaka.

Uvala Valdanos ima potkovičast oblik i šljunkovitu obalu između Mavrijana i Mendre. Padine zatvaraju zaliv, a na prilazima i u zaleđu prostire se maslinada. Pogled odozgo pokazuje koliko se uski pojas plaže razlikuje od zelenih padina koje ga okružuju.

Maslinova stabla raspoređena su po padini, sa razmakom između krošanja i zemljom otvorenom oko stabala. Njihove nepravilno razgranate krošnje razlikuju taj predeo od šume na okolnim brdima. Maslinada pripada poljoprivrednom zaleđu uvale, pa pri razgledanju treba razlikovati javni prilaz od pojedinačnih zasada.

Ulcinjska solana je sistem plitkih bazena odvojenih nasipima. Ravne linije nasipa i pravilan raspored vode potiču od prostora uređenog za proizvodnju soli.

Morska voda se pri proizvodnji vodila iz bazena u bazen. Isparavanjem je postajala sve slanija, dok se u najplićim bazenima izdvajala so. Taj postupak objašnjava kanale, nasipe i razlike između bazena koje posetilac vidi u predelu.

Proizvodnja je prestala 2013. godine, a Solana je danas park prirode i Ramsarsko područje. Plitke vode koriste ptice za hranjenje, gnežđenje i odmor tokom seoba. Koje će se vrste videti zavisi od sezone i uslova. Za razgledanje su važni dozvoljeni prolazi, jer približavanje kolonijama može uznemiriti ptice.

Ada Bojana je trouglasto rečno ostrvo između dva rukavca Bojane i Jadranskog mora. Na ušćima se rečni tok otvara prema morskoj obali, dok peščana plaža zauzima stranu ostrva prema Jadranu. Na fotografiji ostrva vide se rukavac, morsko žalo i ravan predeo između njih.

Turističko naselje Ada Bojana zauzima samo deo ostrva i nudi naturistički smeštaj i kamp. Za posetu je zato važno razlikovati geografsko ostrvo od prostora turističkog naselja, čiji operator određuje uslove boravka.