01Durmitorski proizvodi i planinska jela
Zaštićeni skorup pripada durmitorskom kraju, dok kačamak i cicvara pokazuju kako se isti mlečni proizvodi koriste u široj kuhinji severa.
Durmitorski proizvodi i planinska jela
Zaštićeni skorup pripada durmitorskom kraju, dok kačamak i cicvara pokazuju kako se isti mlečni proizvodi koriste u široj kuhinji severa.
Šta je zaista durmitorsko, a šta pripada širem severu
Durmitorski skorup je zaštićeni proizvod iz područja Žabljaka, Plužina i Šavnika i najjasnija gastronomska veza sa ovim krajem. Jagnjetina ispod sača posebno je vezana za Žabljak i Šavnik. Kačamak, cicvara, priganice, čorbe i suhomesnati proizvodi deo su lokalne ponude, ali pripadaju široj kuhinji crnogorskog severa ili cele zemlje. Na Žabljaku se izdvajaju po lokalnom skorupu, siru, kiselom mleku, jagnjetini i krompiru.
Durmitorski skorup, sir i kiselo mleko
Skorup nastaje od masnog sloja koji se formira na zagrejanom mleku. Slojevi se skupljaju, sole i ostavljaju da sazru. Mladi skorup blaži je i maziviji, dok zreli skorup iz kace ili mešine ima jaču aromu, slaniji ukus i čvršću strukturu. Naziv durmitorski skorup odnosi se samo na proizvod iz područja Žabljaka, Plužina i Šavnika. Probajte ga sa toplim hlebom, lokalnim sirom ili kačamakom, a uz masniji obrok dobro pristaje kiselo mleko.
Kačamak i cicvara
Smočani kačamak na severu Crne Gore obično spaja krompir i kukuruzno brašno, a zatim sir i skorup, zbog čega je gust i veoma zasitan. Cicvara počinje od otopljenog sira i skorupa kojima se dodaje brašno, pa je mekša, masnija i izraženije mlečna. Oba jela mogu činiti ceo obrok i najčešće se služe uz kiselo mleko. Na Žabljaku im lokalni sir i durmitorski skorup daju ukus karakterističan za ovaj kraj.
02Jagnjetina, planinski doručak i topla jela
Jagnjetina je najobilniji obrok u ovoj grupi, dok priganice, pita, teleća čorba i pastrmka odgovaraju doručku ili lakšem ručku.
Jagnjetina, planinski doručak i topla jela
Jagnjetina je najobilniji obrok u ovoj grupi, dok priganice, pita, teleća čorba i pastrmka odgovaraju doručku ili lakšem ručku.
Jagnjetina ispod sača i jagnjetina u mleku
Jagnjetina ispod sača peče se sa krompirom pod metalnim poklopcem prekrivenim žarom. Spora priprema omekšava meso, a krompir upija njegove sokove, pa se ovo jelo naručuje kao obilan ručak ili večera. Jagnjetina kuvana u mleku je druga planinska priprema: meso ostaje veoma mekano, ukus je blaži, a nema pečenu koru karakterističnu za sač. To nisu dve varijante istog tanjira, pa izbor zavisi od toga želite li pečeni ukus i krompir ili nežnije meso u mlečnom sosu.
Priganice, pite i hleb od heljde ili raži
Priganice stižu tople i mogu se jesti sa sirom i skorupom, odnosno sa medom ili džemom. Pita sa sirom daje zasitniji doručak, dok pita sa heljdom i tamniji hlebovi od raži ili mešavine žitarica pokazuju kako se u durmitorskom kraju koriste lokalne žitarice. Heljda, raž i ječam tradicionalno se gaje u ovom području, ali njihov udeo u hlebu i piti zavisi od kuhinje. Pre dužeg boravka napolju, priganice ili pita uz sir, skorup i kiselo mleko daju obilan doručak.
Teleća čorba, teletina i pastrmka
Teleća čorba je topao i jednostavan početak obroka, naročito posle hladnog ili vetrovitog dana. Teletina se služi kuvana, pečena ili ispod sača i daje obilniji glavni obrok od čorbe. Pastrmka sa krompirom ili povrćem je lakši izbor kada ne želite jelo zasnovano na siru, skorupu ili velikoj porciji mesa. Pastrmka pripada široj planinskoj ponudi, dok su durmitorski skorup i lokalni mlečni proizvodi neposrednije vezani za ovaj kraj.
03Sezonske namirnice i jela bez mesa
Krompir je svakodnevna namirnica, pečurke i šumsko voće zavise od sezone, a većina planinskih jela bez mesa i dalje sadrži mlečne proizvode.
Sezonske namirnice i jela bez mesa
Krompir je svakodnevna namirnica, pečurke i šumsko voće zavise od sezone, a većina planinskih jela bez mesa i dalje sadrži mlečne proizvode.
Krompir, pečurke, med i šumsko voće u sezoni
Krompir je stalni deo durmitorske kuhinje: dolazi uz sač, kuva se kao prilog i ulazi u kačamak. Pečurke, borovnice, maline, drenjine i šumski med zavise od sezone i nisu jednako dostupni tokom cele godine. Kada ih ima svežih, služe se kao prilog ili koriste za sok, džem i pitu, dok se zimi više koriste prerađeni proizvodi, kiselo povrće, žitarice i suhomesnata hrana. Džem, sok i med dostupniji su od svežeg šumskog voća i pečuraka tokom većeg dela godine.
Jela bez mesa i mlečni sastojci
Kačamak i cicvara pripremaju se bez mesa, ali sadrže sir, skorup i često kiselo mleko. Pita sa sirom, priganice sa medom, pečurke, krompir, pasulj bez mesa i salate od kupusa mogu proširiti izbor. Ipak, nisu po pravilu veganski: testo može sadržati mleko ili jaja, a povrće i pasulj ponekad se pripremaju sa mašću ili mesnim temeljcem. Ako ne koristite mlečne proizvode ili izbegavate svaki dodir sa mesom, proverite konkretan sastav pre naručivanja.
04Cene hrane na Žabljaku
Priganice i kiselo mleko čine najpovoljniji obrok, kačamak je u srednjem rasponu, a pastrmka, teletina i jagnjetina najčešće su skuplja glavna jela.
Cene hrane na Žabljaku
Priganice i kiselo mleko čine najpovoljniji obrok, kačamak je u srednjem rasponu, a pastrmka, teletina i jagnjetina najčešće su skuplja glavna jela.
Koliko košta hrana na Žabljaku
Priganice najčešće koštaju oko 5 do 7 evra, a porcija kiselog mleka oko 2 do 3 evra. Kačamak je približno od 8 do 11 evra, zavisno od gramaže i količine mlečnih dodataka. Sto grama lokalnog sira kreće se približno od 3,50 do 7 evra, a skorupa oko 5,50 do 6,50 evra. Za pastrmku, teletinu ili jagnjetinu realno je planirati približno 13 do 20 evra za glavno jelo, uz razliku u vrsti mesa, pripremi i veličini porcije.
Pre rezervacije uporedite cenu najma, pravila depozita, prostor za prtljag i tačnu lokaciju preuzimanja.
Skorup nosi zaštićeno poreklo durmitorskog kraja, kačamak i cicvara razlikuju se po osnovi, a jagnjetina po načinu pripreme.
Zaštićeni naziv pripada proizvodu iz Žabljaka, Plužina i Šavnika, a zrenje mu daje čvršću strukturu i izraženiji ukus.
Kačamak najčešće spaja krompir i brašno sa sirom, dok se cicvara oslanja na sir, skorup i manju količinu brašna.
Ispod sača meso se peče sa krompirom, dok kuvanje u mleku ostavlja meso mekšim i bez pečene kore.
Šta se često pogrešno pripisuje Žabljaku
Najvažnije je razlikovati zaštićeni durmitorski proizvod od jela koja pripadaju široj kuhinji crnogorskog severa.
Kačamak se jede širom severa Crne Gore. Na Žabljaku ga izdvajaju lokalni sir, skorup i kiselo mleko.
Kačamak je gušći i obično sadrži krompir, dok je cicvara mekša i snažnije oslonjena na sir i skorup.
Durmitorski skorup mora poticati iz definisanog područja Žabljaka, Plužina i Šavnika.
Kačamak, cicvara, pita sa sirom i skorup mogu biti bez mesa, ali nisu veganski.
Koliko planirati za durmitorski obrok
Doručak, mlečni proizvodi i glavno jelo imaju različite cene. Odvojeni rasponi pokazuju koliko treba planirati za svaku vrstu obroka.
Za priganice planirajte oko 5 do 7 evra, a za kiselo mleko još oko 2 do 3 evra.
Porcija kačamaka je približno od 8 do 11 evra, uz razliku u gramaži, siru, skorupu i kiselom mleku.
Sto grama lokalnog sira je približno od 3,50 do 7 evra, dok je ista količina skorupa oko 5,50 do 6,50 evra.
Za glavno jelo od ribe ili mesa planirajte približno 13 do 20 evra, zavisno od pripreme i veličine porcije.
